Neočekivani uspjeh
21, maj, 2024, utorak.
17.09h
Od poslednjeg upisa u dnevnik posvećeno sam trčala. Medjutim, negativna strana svakodnevnog trčanja je ta što mi je obuća povrijedila stopala praveći mi nevjerovatno velike i bolne žuljeve. Baš iz tog razloga se nijesam prijavila za planinarenje stazom iznenadjenja koja je bila predvidjena za danas. Smatrala sam da će mi četvoročasovno pješačenje dodatno povrijediti stopala a moram ih čuvati za trčanje. Medjutim, jutros kad sam se probudila žuljevi su se u velikoj mjeri povukli i nisu bili bolni ali je za polazak na planinarenje već bilo kasno. Vidjevši koliko se zapravo ljudi prijavilo na insta storiju i koliko staza izgleda lijepo osjetila sam ljutnju na sebe i žal što nisam ipak otišla.
Odlučila sam se da podjem samostalno da prošetam mojim šumama. Došavši do omiljenog mjesta hodala sam po travi, zemlji, blatu i vodi bosa da bih na kraju završila sa jogom. U povratku sam naišla na stablo trešnje na kojem se crvenio veliki broj plodova. S obzirom da sam kao dijete mnogo voljela da se penjem po drveću nisam ni danas oklijevala. Stablo je bilo prilično nepristupačno ali sam ga uz par ogrebotina savladala i popela se. Silazak je bio čak i teži i opet sam zaradila koju ogrebotinu.
Došavši kući opet sam poslala poruku firmi za izradu sajtova jer mi odgovor nije stigao i ovog puta sam u roku od nekoliko minuta dobila odgovor od vlasnika da sama kažem koji mi rok odgovara. S obzriom da me najvjerovatnije čeka ljeto na moru odlučila sam da to bude septembar kada ću moći projektu da se posvetim na pravi nači. Takodje sam usput dobila od njega par mnogo dobrih savjeta koji su proizveli kod mene takav efekat da mi je mašta otišla u mnogo pravaca i da sam smislila još nekoliko ideja. Zahvalila sam se i rekla da kad budem u Budvi navratiću do kancelarije da bi smo se nakon skoro dvije godine saradnje konačno upozanli.
Tako da iako sam danas planirala da se ničim naročito ne zanimam, možda čitanjem i još jednom šetnjom ipak sam došla u lokal, ponijela sa sobom lap top, papir i olovke i nakon što završim sa upisom u dnevnik razradiću ideje koje su mi danas pale na pamet.
25, maj, 2024, subota.
18.22h
Veče je pred trku.
Juče i danas nisam trčala ne bi li mi se organizam odmrio i ne bi li sjutra imala što bolju šansu. Prethodne večeri bila sam sa par kolega iz kolektiva na maloj proslavi i pričajući im o trci mnogi su prokomentarisali da se slobodno mogu nadati visokoj poziciji. Medjutim, ja sam im rekla da će na trci imati dosta profesionalnih atletičara a da sam ja rekreativac i da se sa njima koji imaju godine staža u sportu ne mogu takmičiti. Da je isključivo rekreativo takmičenje uz jaku pripremu mogla bih biti veoma dobra ali u ovom slučaju biću zadovoljna i prosječenim rezultatom jer i takav rezultat je ipak rezultat i bolji je od nemanja nikakvog rezultata.
Pisaću još neko vrijeme jer imam jako dobru ideju za novi članak a onda ću poći na gradski trg ne bi li posmatrala folklornu predstavu a nakon toga možda ostanem na koncertu nekog mladog pjevača.
28, maj, 2024, utorak.
16.38h
Od trke su prošla dva dana i pravo je vrijeme da svedem utiske.
Na dan trke probudila sam se veoma rano čak u 6h i jutro započela kafom. Nakon toga sam radila jogu, imala lagani doručak i već oko pola 10 krenula za Plav gdje se trka održavala. Jutro je bilo veoma oblačno i očekivala sam da svakog trena kiša krene da pada što se uskoro i desilo.
Nekih petnaestak minuta pred sam početak trke kiša je pljuštala dok sam ja osjećala tremu i uzbudjenje čak skoro i nadu da trčim sa preko 300 ljudi po najvećem pljusku. Ipak, na samom startu kiša je prestala da pada. Staza kojom smo trčali je bila zaista prelijepa, jednim dielom kroz grad a zatim periferijom sa spektakularnim pogledom na jezero.
Većim dijelom trke bila sam po sredini, poznati crnogorski i strani atletičari koji su trčali polumaraton su se izdvojili na samom čelu povorke dok su rekreativci bili pred kraj. S obzirom da sam bila odmorna trka mi skoro cijelom dužinom nije pala ni malo teško jer šumske uzbrdične staze na kojima sam se spremala su bile izazovnije. Tek oko četvrtog kilometra sam počela da osjećam značajniji umor. Poslednji kilometar je i bio najizazovniji jer je nekih 500 metara pred kraj došlo do velikog uspona.
Na tom mjestu počeli su mnogi da usporavaju. Usporila sam uslijed velikog napora i ja ali nedovoljno da bi me neko iza mene prestigao i dovoljnio da bih ja neke od onih ispred mene prestigla. U poslednjih pedesetak metara prestigla sam jednu curu i završila trku. Dok sam prolazila kroz cilj čula sam da na mikrofonu govore moje ime ali nisam tome pridala nikakav značaj. Uputila sam se prema mami i porodičnom prijatelju koji je sa njom došao da me bodri. Oni su mi saopštili da sam trku u svojoj kategoriji završila na drugom mjestu. Meni je to zvučalo nevjerovatno tako da sam im govorila da su sigurno loše čuli. Medjutim, oni su sigurni u svoju priču idalje to tvrdili i poveli me kod čovjeka koji je bilježio rezulatate da mi to potvrdi. Tek sam tad povjerovala.
Smatrala sam da se nisam dovoljno dobro i dugo pripremala da bih očekivala dobar rezultat i saznanje da sam druga najbolja me je zateklo. Kad kažem da nisam očekivala dobar rezultat govorim o onom logičnom racionalnom dijelu uma koji se svom svojom logikom suprostavljao ideji da mogu biti tako dobra jer sam znala da će na takmičenju biti iskusnih trkača i profesionalnih atletičara. Jedino što me je par dana progonio osjećaj da će sve to biti bolje nego što očekujem. Sva logika se borila i protiv tog osjećaja ali pokazalo se da je bio ispravan.
Shvativši koliko sam uživala u trčanju došla mi je pomisao da se sledeće godine pripremam za 10 kilometara.
.jpg&w=250)
